С Л У Ч А Ј „А“(ПАТИН)
Аутор Болен
Ових дана примио сам велики број мејлова, телефонских позива и СМС порука наших колега, који заинтригирани информацијом о колективном напуштању УВПС од стране МО Апатин постављају низ питања тим поводом, као и питања везаних за писмо председника УВПС господина Драгањца и информацију председника Градског одбора Сомбор господина Саве Дринића, а који су објављени на „Адмиралу“ и сајту АППВС.
Међу њима је највише чланова УВПС, и сви они у преписци износе да о томе нису ништа знали нити их је било ко у њиховом матичном удружењу информисао у вези тога.
Ценећи исказану заинтересованост војних пензионера за овај догађај, који узгред речено још увек није добио коначан епилог (видећете и зашто), сматрао сам, да је поред објављивања ставова руководства УВПС у виду оптужби и подметања неистина кроз горе наведена документа, потребно чути и од друге стране шта се у ствари дешавало и шта се још увек дешава у вези овог разлаза.
Вођен тим циљем договорио сам састанак и недавно се срео са Мићом Радаковићем, сада већ бившим председником МО УВПС Апатин који је уједно био и потпредседник Скупштине УВПС Сомбор, а од недавно председником новооснованог Удружења пензионисаних војних лица (УПВЛ) општине Апатин, и његовим замеником Миланом Ђиласом.
У подужем разговору, уз прелиставање обимне документације, упознао сам се са хронологијом догађања и свим оним што је пратило овај случај који ја назвах
СЛУЧАЈ „А“(ПАТИН).
Обимност овог текста произилази из чињенице, да сам на овом случају, желео до детаља представити апсолутно све што се дешавало, како би сваки читалац, који буде имао жеље и стрпљења, на основу текста и датих докумената могао формирати сопствени закључак и став у вези истог.
С друге стране намера ми је била да покажем како Руководство УВПС овај случај прећуткује и крије, иако су му придавали изузетан значај, јер су учешће у њему узели сви, од председника градског одбора до господина Драгањца и Главног одбора УВПС.
Међу приложеним документима поново сам поставио „Информацију“ председника ГО Сомбор, јер је један део значајан део текста посвећен њој, па је важно да буде видљива у његовом прилогу.
У наставку
(Прилог Интервју) преносим део мог разговора са колегом Радаковићем, и верујем, да ће многе неверне Томе, када га прочитају, ставити прст на чело и истински се замислити и запитати куда то иде УВПС.