SA FORUMA>AKTUELNO, pisu Zlaja i Davkovski
Ovaj predlog Ustavne zalbe posebno je znacajan za kolege koji vode postupak samostalno(Prilog presude mozete videti na Forumu)
Stavljam vam na uvid Presudu donetu u 1. Osnovnom sudu u BG, kojom se priznaje pravo porodičnoj penzionerki na usklađivanje penzije za 11,06 % za celokupan period od 01.01.2008. g. po vrednosti boda od 9,400 dinara i pored toga što VKSS donosi rešenja o reviziji kojima se obračunavanje duga vrši po bodu 9,020 ili još gore, uvršćuje naše godišnje redovno uskladjivanje penzija za 2007. godinu u okvire spornog vanrednog povećanja za 11,06 %, te obzirom da je isplaćeno 4,21 %, smatraju da isto treba oduzimati od 11,06 %.
Iz tih razloga, su pisane USTAVNE ŽALBE vezane isključivo za taj spor, koju je Dragiša Davkovski šablonizovao i stavljam vam istu na uvid kako bi svako od vas mogao istu da prilagodi sebi i podnosi ukoliko se ukaže potreba.
Ukoliko imate ideje ili smatrate da treba nešto ubaciti slobodno predložite svojim porukama-komentarima, a Dragiša i ja ćemo nastojati da to ispravimo ili ubacimo.
Takodje, istu možete koristiti i za pisanje ŽALBE na doneto rešenje-presudu osnovnog suda sa obračunavanjem duga po vrednosti boda 9,020 dinara i td, td, td.
Dokumenta koja se prilažu uz ustavnu žalbu mogu se preuzeti iz arhive, a ona koja nema možemo naknadno ubaciti.
Pozdravljam sve borce za USTAVNA i Zakonska prava i savetujem vam da NIKAKO NE ODUSTANETE od borbe za svoja prava, jer postoji veliki broj dokumenata koji potvrdjuju da nas pravo na 11,06 %, sa osnovicom - vrednost boda 9,40 pripada
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
УСТАВНИ СУД
11000 Б Е О Г Р А Д
Булевар Краља Александра бр. 15
УСТАВНА ЖАЛБА
I ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ УСТАВНЕ ЖАЛБЕ:
(видети одељак I упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
А) ЗА ФИЗИЧКО ЛИЦЕ
Име и презиме: _____________________________
ЈМБГ
Пребивалиштеили боравиште: _____________________________
Број телефона: _________ __________
Б) Подаци о пуномоћнику:
(Само ако подносилац има пуномоћника)
Име и презиме:
Адреса:
Број телефона:
Г) Да ли се слажете да идентитет подносиоца уставне жалбе буде доступан јавности
ДА
II ПОДАЦИ О ПОЈЕДИНАЧНОМ АКТУ ИЛИ РАДЊИ КОЈИ СЕ ОСПОРАВА
(видети одељак II упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
А) ПОЈЕДИНАЧНИ АКТ КОЈИ СЕ ОСПОРАВА, А ПРОТИВ КОГА СУ ИСЦРПЉЕНА СВА ПРАВНА СРЕДСТВА
Пресуда Вишег суда у ___________________, _______________ од ________________. год.
Назив и доносилац појединачног акта: ________________________________
______________________
Ознака (број) акта _________________
Датум доношења појединачног акта _________________. године
Датум пријема оспореног акта: _________________. године
Да ли су исцрпљена сва правна средства или нису предвиђена друга правна средства за његову заштиту (приложити доказе о томе)
Притив ове Пресуде нису предвиђена друга правна средства.
Да ли је постојао или постоји неки правни лек који није искоришћен са наводом зашто то није учињено:
Против ове Пресуде не постоји правни лек.
Да ли је изјављен још неки правни лек и да ли је окончан поступак по њему, а ако јесте пред којим органом се води поступак:
Против ове Пресуде није изјављен ни један други правни лек.
III НАВЕДИТЕ УСТАВОМ ЗАЈЕМЧЕНО ЉУДСКО ИЛИ МАЊИНСКО ПРАВО ИЛИ СЛОБОДУ ЗА КОЈЕ СМАТРАТЕ ДА ВАМ ЈЕ ПОВРЕЂЕНО ИЛИ УСКРАЋЕНО
(видети одељак III упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
А) Уставно право или слобода за коју се тврди да је повређена или ускраћена:
Право на правично суђење, заштићено Уставом Републике Србије, члан 32. став 1.(„Службени гласник РС“ бр. 98/2006). Чланом 6. тачка 1. и чланом 14. Европске конвенције за заштитну људских права и основних слобода;
Право на једнаку заштиту права и на правно средство зајемчено Уставом Републике Србије, чланом 36, („Службени гласник РС“ бр. 98/2006).
Повредa материјалног права из члана 210., 324. stav 1., 376. став 2. , 379. став 1. и члана 388. Закона о облигационим односима.
Повреда права на једнакост и забране дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, зајамчена Уставом Републике Србије, чланом 21.
Б)Одговарајућа одредба Устава којом се то право или слобода јемчи:
Устав Републике Србије, члан21.; 32. и члан 36. став 1 („Службени гласник РС“ бр. 98/2006).
Европска конвенција за заштитну људских права и основних слобода; члан 1. Протокол 12,., члан 6. члан 13. и члан 14.
Други међународни уговори које је Република Србија ратификовала,
IV НАВЕДИТЕ У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ПОВРЕДА ИЛИ УСКРАЋИВАЊЕ УСТАВОМ ЗАЈЕМЧЕНОГ ЉУДСКОГ ИЛИ МАЊИНСКОГ ПРАВА ИЛИ СЛОБОДЕ
(видети одељак IV упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
Као тужилац, поднео сам тужбу Основном суду у __________________, дана ________________.године, ради накнаде материјалне штете, проузроковане незаконитим поступањем туженог Фонда за Социјално осигурање војних осигураника (ФСОВО), сада правног следбеника РФ ПИО, Филијала у _______________________.
Као тужилац, поднео сам тужбу Основном суду у __________________, дана ________________.године, ради неоснованог богаћења против туженог Фонда за Социјално осигурање војних осигураника (Ф СОВО), сада правног следбеника РФ ПИО, Филијала у _______________________ . (друга варијанта тужбе – изабрати ону која одговара)
Пресудом Основног суда у __________________, посл. број П- _______ од __________.године тужбени захтев је _________________________. (усвојен / одбијен)
Решавајући по жалби Виши суд у ________________ је својом пресудом Гж.-___________ од ______________. године, жалбу (тужиоца/туженог) је ДЕЛИМИЧНО ОДБИО и ДЕЛИМИЧНО УСВОЈИО, па је пресуду Основног суда у _______________ преиначио у делу одлуке о висини износа разлике дуга, трошковима, законској затезној камати, док је у преосталом непреиначеном делу потврдио. (прилагодити сходно пресуде Вишег суда и укуцати)
У образложењу пресуде Виши суд у ___________________ је, између осталог, навео и следеће:
„Правилан је закључак првостепеног суда да тужиоцу припада разлика између исплаћених и припадајућих пензија за период од ______________. године до _________________. године у износу од ___________ динара са законском затезном каматом од _______________. године па до исплате.
Такође, правилно је становиште првостепеног суда да се приликом обрачуна пензије проценат од 11,06% имао применити на вредност бода од 9,02 динара уместо на вредност бода од 9,40 динара.
Ово из разлога што је тужени у 2008. години већ извршио усклађивање за 4,21%, а био је дужан извршити усклађивање и за разлику до 11,06% .
*/ Као подносилац уставне жалбе сматрам да је Виши суд у _____________ ожалбеном пресудом, стављајући се изван Законом о судовима у Републици Србији, успостављене организације судова,на најгрубљи могући начин извршио повреду материјалног права на штету тужиоца, повреду Устава Републике Србије, што ће детаљно бити образложено у овој уставној жалби као и повреду од стране Републике Србије ратификоване Европске конвенције о заштити основних људских права и слобода.
На наводе из ожалбене пресуде изјашњавам се на следећи начин:
Законом о Војсци Југославије, одредбама члана 261., прописано је :
ст. 1./ ...“Пензије одређене по овом Закону усклађују се почетком сваке календарске године са пензијама одређеним у претходној години“...
ст. 2/ ...“Пензије се усклађују тако што се као пензијски основ за раније остварене пензије узима плата која припада за одговарајући чин од кога се одређују пензије остварене у претходнј години“...
ст. 3/ ...“Ако структура плате према којој се, на основу прописа о платама професионалних војника, утврђује пензијски основ измењена у односу на раније прописе о платама тих лица, измењени износи плата узимају се за утврђивање новог пензијског основа“...
ст. 4/ ...“Пензије усклађене по овом члану од 01. јула текуће године, на основу података из прописа о платама професионалних војника, усклађују са кретањем номиналних плата професионалних војника одговарајућег чина“...
ст. 5/ ...“Пензије се усклађују и пре истека рока од шест месеци ако номинални раст, односно пад плата професионалних војника буде већи од 5% „ .
Министар одбране, као надлежан, донео је ОДЛУКУ, инт. бр. 3614-6 од 31.08.2007. године, о вредности бода, односно коефицијента за обрачунавање плата и других новчаних примања професионалних војника и цивилних лица у Војсци Србије и утврђује тачком 1. да „Новчана вредност бода за обрачунавање плата и других новчаних примања професионалних војника од 01. септембра 2007. године, износи 9,40 динара „... што је износило повећање од 4,21%.
Сходно томе Министар Одбране, као надлежан, на основу члана 24. Закона о Влади, члана 196. става 2. Закона о Војсци Србије а у вези са чланом 261. став 1. и 4. Закона о Војсци Југославије, донео је ОДЛУКУи о усклађивању војних пензија за 2007. годину, („Сл.вој.лист“, бр. 13/2008), која гласи :
1/ Овом одлуком уређује се начин годишњег усклађивања износа пензија војних осигураника остварених по Закону о Војсци Југославије са пензијама одређеним за 2007.годину.
2/ Новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија од 01.01.2008. године, износи 9,40 динара.
3/ За кориснике војних пензија који су право на исплату пензија остварили до 31.12.2007. године, према евиденцији Фонда за социјално осигурање војних осигураника, обрачун и исплата разлике између усклађеног износа пензије из тачке 2. ове одлуке и исплаћених износа извршиће се истовремено са исплатом првог дела пензије за март 2008. године.
4/ ......
5/ Даном ступања на снагу ове Одлуке, ставља се ван снаге Одлука о вредности бода која се примењује за исплату и обрачун војних пензија („Службени војни лист“, бр. 14/07) .
6/ .....
Тиме је Министар одбране, корисницима војих пензија за 2007. годину, извршио усклађивање пензија и других примања из пензијског и инвалидског осигурања за 4,21% (повећањем новчане вредности бода за обрачун пензија са 9,02 динара на 9,40 динара) како би се изједначила са вредношћу бода за обрачун плата професионалних војника остварених у 2007. години,стимда се то примени од 01.01.2008. године и исплати са првим делом пензије за март 2008. године.
Ступањем на снагу Закона о Војсци Србије, од 01.01.2008. године, одредбом члана 172. став 2.
члан 261.Закона о Војсци Југославије, поглавље XVI Пензијско и инвалидско осигурање, које говори о усклађивању пензија и осталих права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника није остао на снази тј. престало је да важи.
Сходно томе, поднето је Уставном суду, велики број иницијатива за оцену уставности и законитости Одлуке МО о усклађивању војних пензија за 2007. годину.
Уставни суд је, на седници одржаној 24. марта 2011. године, донео ЗАКЉУЧАК, број IУП-66/2008 од 08. јуна 2011. године, којим се ОДБАЦУЈУ инцијативе за оцену уставности и законитости Одлуке Министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени војни лист“, бр. 13/08.) .
У спроведеном поступку, Уставни суд је, полазећи од форме и садржине оспорене Одлуке оценио да оспорени акт нема карактер општег правног акта из члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије.
Наиме са формалноправног аспекта полазећи од тога да је одредбом члана 15. Закона о државној управи („Службени гласник“ РС, бр. 79/05., 101/07 и 95/10), утврђено да су прописи које доносе Министарства и посебне организације, правилници, наредбе и упутства (став 1.), одлука није врста акта којом се могу уређивати одређени односи, нити самим тим иста има карактер општег правног акта.
Са материјалноправног аспекта, оспореном Одлуком се не уређују права и обавезе осигураника, већ се, сагласно начину и методу утврђеном законом, као актом техничко-спроведбеног карактера, одређује начин годишњег усклађивања износа пензија војних осигураника, односно одређује новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија.
С обзиром на изложено, Уставни суд је оценио да, код таквог стања ствари, није од значаја тврдња иницијатора да доносилац оспореног акта није ни био овлашћен на његово доношење, с обзиром да је основ за њено доношење одредба члана 261. Закона о Војсци Југославије, која је, заједно са Законом, престала да важи и да се примењује од 01.01.2008. године.
Самим тим, фонд СОВО је, сходно донетој и законитој Одлуци МО за 2007. године, о усклађивању вредности бода са 9,02 на 9,40, применом од 01.01.2008. године, марта 2008. године, на основу тачке 1.до тачке 4. одлуке,извршио усклађивање и обрачун војних пензија, односно исплату разлике за месец јануар, фебруар и први део марта у априлу 2008. године са првом делом мартовске пензије.
При томе сва наредна повећања донетапрема Закону о ПИО, у 2008.години усклађивања су на вредност бода 9,40 динара, па је 01.04.2008. године извршено усклађивање за 6,97% а од 01.10.2008. године за 14,13% .
Том одлуком и решењима, донета сходно наведеним одредбама Закона о Војсци Југославије, Закона о Војсци Србије, Закључка Уставног сусда и Закона о ПИО, а посебно она која се односе на усклађивање пензија су коначне и од стране Уставног суда потврђене, то се њихова примена, након шест и више година, ничим и од стране никог не може преиначити и доводити у питање.
Зато, како ја као тужилац односно подносилац Уставне жалбе,примам пензију од 01.01.2008. године, по вредности бода од 9,40 динара,од када се примењује и спорно ванредно повећање за 11,06%, сматрам да ванредно повећање за 11,06% мора бити усклађено са вредношћу бода 9,40 динара, а не 9,02 динара.
Ово посебно стога што, Одлуком Министра одбране, тачком 5. прописано је, цитирам: ...“даном ступања на снагу ове одлуке, ставља се ван снаге Одлука о вредности бода која се примењује за исплату и обрачун војних пензија („Службени војни лист“, бр. 14/07) „ завршавам цитат .
Такође, како је Одлуком МО од 20.03.2008. године извршено редовно годишње усклађивање износа војних пензија за 2007. години, тако што новчана вредност бода за обрачунавање војних пензија од 01.01.2008. годину износи 9,40 динара, недопустив је и неприхватљив став судског вештака, туженика, првостепеног суда и другостепеног суда да је, цитирам : ...“правилно становиште првостепеног суда да се приликом обрачуна пензија, проценат од 11,06% имао се применити на вредност бода од 9,02 динара уместо на вредност бода од 9,40 динара“ , завршавам цитат.
Пре свега налаз и мишљење судског вештака је урађен бавећи се више правним а мање стручно економским питањима. Ово из разлога што судски је вештак занемарио чињеницу да Одлука МО донета је са циљем и са сврхом да се изврши годишње усклађивање војних пензија за 2007. годину у духу одредбе члана 261. Закона о Војсци Југославије.
Свако друго тумачење или игнорисање разлога и сврхе доношења Одлуке МО је, злонамерно и тенденциозно са циљем да се годишње редовно усклађивање војних пензија за 2007. годину, прикаже као ванредно усклађивање пензија за 2008. године и тиме даје себи за право, да заузима став и врши обрачунавање разлике неисплаћеног дуга са далеко мањим припадајућим процентом за спорно ванредно повећање .
Прихватање таквог налаза од стране првостепеног суда и потврђивањем пресуде од стране Вишег суда, врши се замена теза, сврставајућиОдлуку МО, о редовном годишњем усклађивању војних пензија за 2007. годину, за 4,21% са применом од 01.01.2008. године, донете на основу члана 261. Закона о Војсци Југославије, у оквиру ванредног повећања за 11,06%, донето Решењем овлашћеног директора РФ у 2008. годину, сходно одредбама Закона о ПИО са применом од 01.01.2008. године, заступајући став обзиром да је тужени у 2008. години већ извршио усклађивање војне пензије за 4,21%, исти је био дужан да по службеној дужности, изврши усклађивање и за разлику до 11,06% .
Понављам, заступање таквог става и Виши суд занемарује и игнорише чињеницу, приликом утврђивања и доношења своје пресуде да је, Одлуком МО од 20.03.2008. године о усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени војни лист“, бр. 13/08), извршено годишње усклађивање износа пензије војним осигураницима, тако што је новчана вредност бода за обрачунавање пензија од 01.01.2008. године износи 9,40 динара.
Ово посебно с тога што је овде спор о ванредном повећању пензија за 11,06%, донето Решењем од стране овлашћеног директора РФ ПИОу духу Закона о ПИО, које важи за 2008. годину, почев са применом од јануара 2008. године , од када су корисници војних пензија, сходно одредбе члана 193. Закона о Војсци Србије, прешли на усклађивање војних пензија у оквиру РФ запослених тје. Закона о ПИО .
Значи, чињеница je, да се редовно годишње усклађивање пензија односило за 2007. годину у којој су војни осигураници били у посебном систему социјалног осигурања у оквиру режима Закона о Војсци Југославије, не даје за право туженом, првостепеном и другостепеном суду да, разврставају редовно годишње повећање за 4,21% у оквиру ванредног повећања од 11,06% за 2008. годину и врши усклађивање за разлику од 11,06% .
Ово посебно с тога што, приликом доношења одредбе члана 193. Закона о Војсци Србије као и утврђивања и усвајања измена и допуна садашњег Закона о ПИО, поред радне групе Војске учествовала је, и радна група РФ ПИО, што се слободно може закључити да органи РФ ПИО приликом одлучивања о проценту ванредног повећања (чл.73. закона), коме то припада (чл. 75. Закона), и доношења Решења од стране директора РФ ПИО су у потпуности били упознати сада са спорним питањима.
Прихватањем једне од две понуђених варијанти налаза и мишљења судских вештака по вредности бода са 9,020 динара или 9,400 динара од стране судија у Основним судовима, са „уважавањем“ или „игнорисањем“ достављеног доказног материјала и чињеница током главног претреса и приликом разматрања - одлучивања доношења пресуда, као и потврђивање одбачених односно преиначење усвојених тужбених захтева од стране другостепеног суда, а посебно „заобилажење“ и „непоштовање“ ставова Уставног суда образложена у великом броју донетих Одлука, усвајањем поднетих уставних жалби, довело је до тога да се стичe утисак да не постоји ВЛАДАВИНА права и правна СИГУРНОСТ код тужиоца- грађана Р. Србије .
Тиме сматрам да, провостепени и другостепени судови врше повреду права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, као и „заобилажење“ изричитих законских одредби и прописа уз примену релевантног права, доказног материјала, чињница и општеобавезујућих правних ставова Уставног суда изражене у све ТРИ донете Одлуке, према којима се положај војних пензионера почев од 01.01.2008. године не може разликовати од положаја осталих корисника пензија, посебно када је реч о усклађивању ванредног повећања за 11,06%, које се мора вршити на исти начин, под истим условима и у истој висиникао што су усклађене пензије корисника у осигурању РФ запослених.
Решавајући по уставним жалбама подносилаца, који су у истој правној и фактичкој равни, Уставни суд је донео велики број Одлука о усвајању уставне жалбе, а све су оне доступне на сајту Уставног суда, док су неке објављене и у „Службеном гласнику Републике Србије“ где је дао образложење из којих преносим само поједине делове:
У Одлуци Уставног суда, Уж-8405/2013 која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 113/2013, а која је по мом најдубљем уверењу, уставна жалба била позната Вишем суду приликом доношења ожалбене пресуде, и у којој се каже, цитирам :
ДОКАЗ: Одлука Уж-8405/2013,
...„Полазећи од раније изложених правних схватања Уставног суда, a испитујући да ли је нови правни став доносиоца оспорене судске одлуке образложен на уставноправно прихватљив начин, Уставни суд у овом предмету посебно наглашава да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остваренедо 1. јануара 2008. године,као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених.
Стога, чињеница да се ванредно усклађивање пензија односило на 2007. годину у којој су војни осигураници били у посебном систему социјалног осигурања у оквиру режима Закона о Војсци Југославије, није смела утицати на обавезу надлежног Фонда да, по службеној дужности, изврши ванредно усклађивање пензија војним осигураницима у истом проценту као и корисницима пензија у осигурању запослених.
Околност да од стране РФ ПИО, приликом одређивања, конкретног процента ванредног усклађивања пензија, нису били узети у обзир износи војних пензија исплаћени у 2007. години, а били су упознати и дали сагласност за усвајање и ступање на снази одредбе члана 193. Закона о Војсци Србије, није давала основа другостепеном органу и Управном суду да посебно цене постојање законских услова за ванредно усклађивањс пензија само за категорију војних осигураника, имајући у виду да су ти корисници пензија у погледу права на усклађиваље пензија почев од 1. јануара 2008. године били укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања“, завршавам цитат.
Одлучујући по тужбама корисника војних пензија Управни суд је донео више пресуда којима је те исте жалбе усвојио, укинуо коначна управна акта туженог и наложио поновно одлучивање по жалбама дајући иста образложења која је дао и Уставни суд у напред цитираној Одлуци.
Право на пензију утврђено правоснажним решењем фонда СОВО, сада правног следбеника РФ ПИО о признавању права на старосну пензију по одредбама Закона о ВЈ, односно која су била на снази у време доношења решења, је стечено право које се може ограничити или престати само ако престану да постоје услови за стицање и остваривање тог права предвиђени одредбама Закона о ПИО.
Законитост решења фонда којима се утврђује право на пензију и висина пензије и којима се ограничава или укида право на пензију цени се у управном поступку који спроводи надлежни фонд у управном спору.
Док суд опште надлежности је стварно надлежан да одлучује по тужби за накнаду штете због незаконитог и неприхватљивог рада фонда у извршењу утврђене обавезе око усклађивања и исплате пензије, на основу закона о ЗОО и ЗПП .
Врховни касациони суд је одлучио о ревизији туженог у истој правној ствари и у Решењу Рев. 1210/2013 од 11.12.2013. године, дао је следеће образложење, цитирам :
„Тужбени захтев тужиоца заснива се на одредби члана 172. Закона о облигационим односима према коме правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција“, завршавам цитат.... Да би постојао основ за накнаду штете из ове одредбе, потребно је да службено лице штету проузрокује незаконитим или неправилним радом.
Под незаконитим радом службеног лица органа сматра се поступање супротно закону, другом пропису или општем акту као и пропуштање да се закон, други пропис или општи акт примени.
Под неправилним радом подразумева се чињење или нечињење противно уобичајеном и прописаном начину обављања делатности које штети органу или интересима другог лица.
Пензије војних осигураника од 01. јануара 2008. године усклађују се по динамици и на начин утврђен закном којим се регулише пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. став 1. Закона о Војсци Србије.
Одредбама члана 73. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је ванредно усклађивање пензија за 2006. 2007. и 2008. годину, од 01. јануара текуће године под условима, на начин и у висини прописаној чланом 75. став 1. овог Закона.
Стога је Фонд пензијског и инвалидског осигурања донео решење којим је извршено ванредно усклађивање пензија у 2008. години.
Кад је у питању висина разлике дуга, судски вештак у свом налазу је навео да је тужени извршио усклађивање војних пензија почев од 01.01.2008. године за 4,21% чиме је повећана вредност бода са 9,02 динара на 9,40 динара .
Самим тим, пензије и друга примања војних осигураника су морала бити усклађена по службеној дужности истој динамици, на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензија корисника у осигурању РФ запослених, што подразумева идентичан проценат од 11,06% ванредног усклађивања а појединачна решења о усклађивању пензија и других примања морају бити донета само уколико војни осигураник то захтева.
Издавање појединачног решења није предуслов за исплату усклађене пензије јер се усклађивање врши по службеној дужности на основу закона“.
Како тужени Фонд није поступио на изложени начин постоји његова одговорност за штету по члану 172. ЗОО“.
ДОКАЗ: Решење ВКС Рев. 1210/2013.
Констатацијом да је пред Основним судовима у Републици Србији вођено, као и да је у току, велики број судских поступака поводом захтева војних осигураника – корисника војних пензија за признавање права на спорно ванредно усклађивање пензија у висини од 11,06% почев од 01.01.2008. године, као подносилац уставне жалбе, суду на увид достављам донете најновије пресуде Основних судова у Бечеју, бр. П.2869/2013 од 10.02.2014.; Основног суда у Врању, бр. П.бр.4353/13 од 29.05.2014.; и Основног суда у Нишу, бр. 17П.3075/13 од 05.03.2014., којима је усвојен тужбени захтев тужилаца за исплату материјалне штете при чему је основ за висину потраживања призната и узета вредност бода од 9,400 динара за обрачунавање војних пензија.
ДОКАЗ : Пресуда ОС у Бечеју, бр. П.2869/2013 од 10.02.2014.;
Основног суда у Врању, бр. П.бр.4353/13 од 29.05.2014.; и
Основног суда у Нишу, бр. 17П.3075/13 од 05.03.2014.,
Постојање различитих процесних и мериторних одлука, нарочито одлука о основаности-неоснованости тужбеног захтева, без уважавања достављеног доказног материјала и чињеница током главног претреса и приликом разматрања-одлучивања тј. писању пресуда (допис РФ којим се образлаже да се усклађивање врши по службеној дужности по аутоматизму; Решењем Филијала или Дирекција РФ којим се утврђује и признаје да су војни пензионери током 2007.године имали ДВА усклађивања – јула са бода 8,74 на 9,020 динара и друго од 01.01.2008. године са 9,020 на 9,400 динара; Допис РФ којим се утврђује број корисника и имали већи просечан износ од 60% у оквиру корисника РФ запослених током 2007. године;), доводи војне пензионере, у овом случају мене као тужиоца, у неједнак положај и намеће поновно питање права на правично суђење и право на једнаку правну заштиту пред судовима Устава Р. Србије.
Ово посебно с тога што, игнорисање и непоштовање ставова Уставног суда образложена у великом броју донетих Одлука, довело је до тога да се стиче утисак да не постоји ВЛАДАВИНА права и правна СИГУРНОСТ тужиоца, грађана Р. Србије.
Како у конкретном случају оспорена пресуда није донета уз прихватање ставова и извршењу Одлука Уставног суда,премда су судије Основног и Вишег суда, у време доношења пресуда били упознати са оценама и ставовима Уставног суда о спорним правним питањима ванредног усклађивања пензија војних осигураника, као и сазнања на обавезно поштовање „општеобавезујуће правне ставове заузете у бројним одлукама Уставног суда“, сматрам да, све то начелно има за последицу наступање правне несигурности мене и све кориснике војних пензија у остваривању својих права на спорно ванредно усклађивање пензија са вредношћу бода 9,400 динара .
Устав Републике Србије у члану 166. каже: „Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће“ а у члану 171. Устав каже: ...„Свако је дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда“, одредбом члана 7. став 1. Закона о Уставном суду, којим је прописано, цитирам: ...“Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће“, завршавам цитат, а одредбом члана 104. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр.109/07 и 99/11), прописано је, „државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, ...да у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног суда“ .
Самим тим као подносилац уставне жалбе желим да поставим питање:односе ли се,цитиране одредбе Устава, на Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, судије Основних судова као и Вишег суда, који доносе решења сходно свог или нечијег другог става, а не на основу закона и приложених материјалних доказа-чињеница, посебно из разлога што сматрам да сваки судија–суд има Уставну, Законску и моралну обавезу да ставове највеће правне институције у држави Србији поштују и примењују у пракси, односно суде на основу свог личног става, закона и чињеница .
Закон о Уставном суду у члану 87. каже: „Ако је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставом зајемчено људско или мањинско право и слобода више лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда односи се и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији“.
С обзиром на изложено, желим посебно да укажем, да доношењем ожалбене пресуде није спроведена адекватна законитост и да заузети правни став није образложен на начин који се може сматрати уставноправно прихватљивим, чиме је повређено моје право на правично суђење зајамчено чланом 32. став 1. Устава у којем се прописује и утврђује :
.....„Свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучио његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама противњега“.....
Као и члана 36. Устава у коме се на јасан и недвосмислен начин каже:
....„Јемчи се једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономнепокрајине и јединица локалне самоуправе“...., па је самим тим што је донео овакву пресуду, заузевши правни став супротан ставу Уставног суда Вишии суд у _________________ мене као тужиоца ставио у битно другачији положај у односу на друге грађане који се налазе у истој правној и физичкој равни..
На основу напред изнетог као подносилац устанве жалбе сматрам да је:
Фонд за социјално осигурање војних осигураника, на основу члана 5. став 1. Уредбе о начину остваривања и престанку права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника (Објављена у "Сл. листу СРЈ", бр. 36/94; 42/02, 23/09) , која је тада била на снази, и прописује:
... „Пензије и друга примања војних осигураника усклађују се по службеној дужности“...тужена страна је, морала моју пензију коју сам примио у јануару 2008.године, а која представља усклађену пензију за 2007.годину са бода 9,020 на бод 9,400 динара, ванредно усклади и повећати за 11,06% .
Ако је Уставни суд као и Врховни касациони суд Р. Србије утврдио да је тужени Фонд одговоран за штету коју је причинио мени као тужиоцу на описани начин, онда је без правног основа на страни туженог Фонда наступило стицање без основа – неосновано богаћење, и на основу члана 210. Закона о облигационим односима он је дужан да то врати заједно са измаклом користи која се у овом случају огледа у затезној камати а да рок застаревања за стицање без основа износи 10 година.
V НАВЕДИТЕ ЗАХТЕВ О КОМЕ УСТАВНИ СУД ТРЕБА ДА ОДЛУЧИ
(видети одељак V упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
Подносилац уставне жалбе предлаже да Уставни суд:
УСВОЈИ ову уставну жалбу;
Утврди да је Пресудом Вишег суда у _______________ Гж.-__________ од __________. године подносиоцу уставне жалбе ________________________ из _____________________, повређено:
право на правично суђење, заштићено Уставом Републике Србије, члан 32. став 1. („Службени гласник РС“ бр. 98/2006). Чланом 6. тачка 1. и чланом 14. Европске конвенције за заштитну људских права и основних слобода;
Право на једнаку заштиту парава и на правно средство зајемчено Уставом Републике Србије , чланом 36, („Службени гласник РС“ бр. 98/2006).
Материјално право из члана 210.,324. stav 1., 376. став 2. , 379. stav 1. i 388. ЗОО.
Укине Пресуду Вишег суда у __________________ Гж.-_________ од __________. године;
Наложи Вишем суду у _________________ да отклони утврђене повреде Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштитну људских права и основних слобода, релевантних закона и заузетог правног става Уставног суда,
Признаподносиоцу _____________________________ из __________________ трошкове састава ове уставне жалбе у износу од 90.000,00 динара, а према Адвокатској тарифи,
Утврди право подносиоцу уставне жалбе на нематеријалну штету у складу са чланом 90. Закона о Уставном суду.
У ____________________,
дана _______________. године П О Д Н О С И Л А Ц
____________________
ПРИЛОЖЕНА ДОКУМЕНТА:
(видети одељак VI упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе, а заокружити приложено)
Пресуда Основног суда у ___________________, П.-_________ од _____________. год.
Жалба на Решење Освног суда _________________, П. ________ од ____________год.
Пресуда Вишег суда у ___________________, Гж.-_________ од _____________. год.
Доставница у предмету бр. _________________, од _____________. године
Решење ВКС Рев. 1210/2013 од
Решење ВКС Рев. 223/2014
Пресуда Управног суда Р. Србије, ______________, од _________________.године,
Пресуда ОС у Бечеју, бр. П.2869/2013 од 10.02.2014.;
Пресуда Основног суда у Врању, бр. П.бр.4353/13 од 29.05.2014.; и
Пресуда Основног суда у Нишу, бр. 17П.3075/13 од 05.03.2014.,
Одлука МО, инт. бр. 3614-6 од 31.08.2007
Одлука МО, „СВЛ“, бр. 13/08 од 20.03.2008. године
Закључак Уставног суда, број IUP-66/2008 од 08. јуна 2011. године
Извештај ТР или листинг од Поштанске банке
Допис РФ инт.бр. 77262 од 28.10.2010. године
Решење РФ бр. _____ од ________. године
Допис РФ, бр. 181-6273/13 од 30.09.2013. године, са табелом
Допис РФ, бр. 181-3737/14 од 16.06.2014.
Tрошковник по АТ:
Састав уставне жалбе ....................................................................... 90.000,00 дин.