FARISEJSKO RUKOVODSTVO
Licemernom rukovodstvu Udruženja vojnih penzionera Srbije (UVPS) ništa nije sveto osim onog što odgovara njegovim egostičkim interesima. To za brojno članstvo nije nikakva novost s obzirom da navedeno pretvorstvo predstavlja poslednjih nekoliko godina ustaljenu praksu (ne)rada dela rukovodećih pojedinaca tog udruženja. O tome, (ne)radu, postoji masa konkretnih primera koji nedvosmisleno ukazuju da je aktuelno rukovodstvo odstupilo od najznačajnijih principa radi kojih je udruženje formirano i koji su u prošlosti krasili tu vojnopenzionersku organizaciju. U više navrata, naime, pogažena su opredeljenja koja se odnose na zaštitu statusnih, materijalnih i drugih prava korisnika vojnih penzija. To je, pored ostalog, rezultiralo poražavajućom činjenicom da se znatan broj vojnih penzionera opredelio za učlanjenje u druga, van UVPS, vojnopenzionerska udruženja, asocijacije i organizacije. Mada tu neopozivost pokušavaju da neuspešno demantuju i minimiziraju, rukovodeći ljudi u UVPS se, iz dana u dan, suočavaju sa njima neprijatnim činjenicama o brojnom narastanju članstva u Asocijaciji penzionisanih pripadnika Vojske Srbije, udruženjima penzionisanih podoficira Niša i Beograda, Fejzbuk grupi pod nazivom Vojni penzioneri Srbije, kao i Opštinskoj organizaciji penzionisanih pripadnika Vojske Srbije Apatina koja je istupila iz članstva UVPS. Njima se, učešćem u raznim akcijama, posebno organizovanim protestima, pridružuju Vojni beskućnici Srbije, Udruženje letača i padobranaca Vojske Srbije, Asocijacija vojnih veterana Srbije i znatan broj vojnih penzionera van članstva u bilo kom od navedenih udruženja.
Egoistički maniri i licemerje rukovodećih ljudi UVPS manifestuju se posebno u odbijanju bilo kakve saradnje sa vojnopenzionerskim asocijacijama i organizacijama van svog sastava. Jer, dok sa jedne strane na godišnjim skupštinama mesnih organizacija obmanjuju čllanstvo da su spremni za saradnju, s druge strane tim istim organizacijama se decidirano naređuje obustavljanje bilo kakvih kontakata sa, kako ih nazivaju, “neformalnim” i “ad hok” grupama koje deluju vana sastava UVPS. Tako, na primer, u pismu upućenom svim gradskim i opštinskim organizacijama u zemlji, naslovljenom sa “Razbijanje jedinstva UVPS”, satanizuje se poziv na saradnju sa vojnopenzionerskim organizacijama van sastava tog udruženja. Iole pismenom čoveku u ovoj zemlji, međutim, jasna je dobronamernost upućenog apela koji ukazuje na neophodnost zajedničkog delovanja u okviru borbe za ostvarenje ukinutih prava korisnika vojnih penzija. Umesto toga, rukovodstvo UVPS očiglednim opskuritetom bojkotuje bilo kakav oblik saradnje, pozivajući gradska i opštinska rukovodstva da se suprotstave pozivu na “organizaciono i akciono jedinstvo” za koje se, kako ispada, osim UVPS, ne zalažu ostale vojnopenzionerske organizacije u zemlji. A te organizacije, satanizovane i omalovažavane od najbrojnijeg vojnopenziponerskog udruženja, broje negde između petnaest i dvadeset hiljada korisnika vojnih penzija. Za razliku od UVPS one su protestima u Beogradu i Nišu, kroz medije i brojne sajtove, skrenule pažnju javnosti na probleme s kojima se godinama suočava sveukupna vojnopenzionerska populacija. O tim protestima, nažalost, “Vojni veteran” nije objavio nijednu jedinu reč. Odluku, odnosno cenzuru tekstova, o (ne)objavljivanju pojedinih sadržaja donosi isključivo predsednik Draganjac, bez mogućnosti da bilo ko drug osim njega utiče na to. Jedina aktivnost UVPS, svodila se u međuvremenu na jalove pisanije raznim institucijama i pojedincima, koje su, po pravilu, najčešće ostajale bez odgovora.
Priče u vezi sa odlivom i prilivom članstva o kojima se takođe govori na godišnjim skupštinama mesnih organizacija UVPS, spadaju dobrim delom u domen Lafontenovih basni i dogodovština barona Minhauzena. I pored konstantno očiglednog smanjenja članstva, naime, uslovljenog neminovnim prirodnim odlivom, nikako se ne može prenebregnuti činjenica da znatan broj odustaje od članstva zbog nezadovoljstva radom, odnosno (ne)ostvarenim rezultatima. U bajkovitim pričama na godišnjim skupštinama mesnih organizacija u Novom Beogradu, na primer, iznose se krivotvoreni podaci putem kojih se minimiziraju, u nekim slučajevima, poput stanja u Opštinskoj organizaciji Apatina, lažiraju primeri koji se odnose na odliv članstva iz UVPS. Nigde, nijednom jedinom rečju se ne ističe da udruženja i organizacije koje deluje van sastava UVPS, broje više od 15.000 korisnika vojnih penzija. Ljubomorno se, takođe, prikrivaju podaci o broju članova UVPS koji gotovo svakodnevno, u većem ili manjem broju, napuštaju članstvo u tom udruženju. Jer, iako je na jednoj od proteklih sednica Glavnog odbora konstatovano „da je udruženje suočeno sa osipanjem članstva“, nigde nema konkretne cifre koja bi, bar približno, nagoveštavala stvarno stanje o sve češćem istupanju iz članstva u UVPS. Jedan od primera je i Fejsgrupa Vojni penzipneri Srbije koja iz dana u dan narasta na račun odliva višegodišnjih članova UVPS.
Mada je o nedoslednosti rukovodstva UVPS u vezi sa dinarom od članarine, koja se prikuplja od oko 30.000 članova, u poslednje vreme b ilo dosta reči, čelnici tog vojnopenzionerskog udruženja se tvrdoglavo klone svake diskusije o tome. Ta se tema uporno uzbegava što sve više podgrejava sumnju da, kako se čuje među delom članstva, “nisu čista posla”kada treba odgovoriti na pitanje gde nestaje dinar od članarine. A nestaje, čuje se takođe, na prečesta putovanja rukovodstva po zemlji Srbiji, od Beograda do Subotice i od Beograda do Vranja, a počelo se i sa putovanjima u susedne zemlje zarad navodne saradnje i razmene iskustava sa rukovodstvima vojnih penzionera tih zemalja. Putovanje u susednoj Rumuniji, poput narodne izreke “da im vid put kaput”, nije prošlo bez obmane članstva da su sve troškove putovanja i boravka u glavnom gradu Rumunije snosili domaćini. No, kada je reč o dinaru od članarine, kao tabu tema izbegava se odgovor na više puta postavljeno pitanje: koliko se, cifarski, izdvaja za plate i honorare rukovodećim ljudima počev od mesnih odbora, opštinskih i gradskih organizacija do centralnog rukovodstva UVPS. Uz to, nema odgovora na veličinu troškova za putovanja koja ostaju bez ikakvih rezultata, izuzimajući isprazna kazivanja o (ne)ostvarenim rezultatima u okviru borbe za ostvarenje prava korisnika vojnih penzija. Grupa rukovodstva, na primer, putuje putničkim vozilom u posetu Gradskoj organizaciji u Vranju koje, zajedno sa Trgovištem, Preševom i Bujanovcem, ima jedva trista članova UVPS. Na godišnjoj skupštini najveće novobeogradske mesne organizacije, međutim, koja je trostruko brojnija od vranjanske, od članova rukovodstva ni traga ni glasa. Zbog kritike takvih postupaka, svojevremeno je predsednik Draganjac smenio glavnog i odgovorno urednika “Vojnog veterana”, pukovnika u penziji Milijana Andrića.
Zbog sve učestalijih zahteva članstva da se krene sa javnim protestima, rukovodstvo UVSP je farisejski, obmanama o navodnim pripremama za proteste, pokušavalo da smiri narastajuće nezadovoljstvo zbog odbijanja da se krene u preduzimanje radikalnih poteza. Većem delu članstva dozlogrdila su nagoveštavana, ali u praksi mnoga neispunjena obećanja. Obraćajući se na pojedinim skupovima, a zabeleženo je i u “Vojnom veteranu”, predsednik Draganjac je “pretio” organizovanjem masovnih protestnih skupova. O tome je gotovo redovno bilo reči i na sednicama Glavnog odbora UVPS, pri čemu je “najuspešnija” bila ona održana 18.novembra 2014. godine. Na toj sednici je bilo “zaprećeno” održavanje protesta u zatvorenom prostoru – daleko od očiju i ušiju vojnopenzionerske i celokupne javnosti u Srbiji. Pretilo se, uz to, i Međunarodnim sudom u Strazburu, ali sve je, kako je poznato, završeno na praznim obećanjima, odnosno “mrtvim slovom na papiru”. Istovremeno, predlagano je od rukovodstva UVPS podnošenje krivičnih prijava protiv pojedinih nadležnih državnih organa od čega je realizovano podnošenje tužbe protiv jedne činovnice iz Republočkog fonda PIO. Treba li reći da tužena osoba nije mogla uticati, niti donositi bilo kakve odluke, o usklađivanju nezakonito uskraćenog dela penzija vojnim penzionerima. Bio je i to jedan od brojnih primera koji ukazuje na farisejstvo rukovodećih ljudi u UVPS.
Radisav RISTIĆ