понедељак, 30. март 2015.
АРСЕНИЈЕ СТАНКОВИЋ: Sa bloga-arsenijes.blogspot.com
Бара звана Удружење војних пензионера Србије
Мада нерадо, ваљда због правде, прихватио сам се пера да напишемo коју реч са добром намером да помогнемo решавању заједничког проблема војних пензионера. Одмах се намеће питање – ко то тамо пева и дели савете другима и зар имамо само један проблем?
Ето проблема у старту, а ни реч још нисмо написли.
На прву лопту - критичари су у праву! Ко смо ми, и уопште, ко то од нас уображава да има право на своје мишљење кад се зна да постоји систем! Од увек је постојао! Држава, ЈНА, СКЈ, РИК, претпостављени, потчињени, УВПС....! Ми, слуге ситема, подофицири, официри и нарочито генерали, само треба да аминујемо одлуке, да не размишљамо о смислености одлука, да их не вагамо и излажемо критици, да не рушимо постојећи систем и када је очигледно да он и није добар јер нисмо у стању да сагледамо све димензије одређеног проблема...речју, да верујемо и будемо послушни.
Дакле, хајдемо даље да промишљамо, ко смо ми, ко су неформална група, ко су њих на хиљаде да нешто другачије мисле, ко то хоће да нешто мења када се све зна – постоји ситем! Сви смо навикли да неко други одлучује уместо нас. Добро, сложићемо се да је то најлакше – ако се омане, они су криви, а ако изађе на добро – ми смо део тог система.
Е..., видите, ту нешто није како треба.
Иако је систем све лепо предвидео ипак се десило нешто, за већину људи, неочекивано. Распали су се и идеологија и држава и ЈНА и силне доктрине и стратегије и догодили се насилно крв, бол, беда...материјално и духовно страдање. Зашто? Одговор је веома прост. Зато што је систем био затворен.
Као бара у коју не дотиче вода нити из ње отиче. Дакле, да би систем био жив, актуелан и функционалан, мора да буде изложен сталној критици праксе и отворен за будуће изазове. Уколико тога нема, систем се претвара у своју супротност и немеиновно пропада. Али о томе су много мудрији људи од нас све већ рекли а ми треба само да се подсетимо, углавном смо све позаборављали, а неки су почели озбиљно да измишљају „рупе у саксији“!
На срећу, постоје људи који су у стању да препознају када „бара“ почиње да смрди и чине све да се у њу доведе свежа вода и испусти стара у којој нема више услова за живот у њој.
Да се није догодило што се догодило, војни пензионери би уживали благодети свог језерцета, јер је систем обезбеђивао свежу воду-пензије су пратиле плате војних лица – и могли су мирно да се баве анализама офанзива у 2.Светском рату и дометима Великог рата, ратарством као везом са детињством и неоствареним хобијем.
Некоме је то очигледно сметало а чувари баре која је остала од „језерцета“ , руководиоци УВПС, рађе су се приклонили очувању својих позиција у бари таквој каква јесте него што су били спремни да ископају канал за доток свеже воде. Разлога за таква понашања има више. Један је напуштање изворног разлога формирања – заштита социјалних интереса војних пензионера - и подржавање интереса власти, а други је много приземнији и у вези са првим, вероватнији – очување ситносопственичких материјалних интереса, који, судећи према развоју догађаја, представљају и те како битан мотив у постојећем одмеравању снага пензионерске позиције са опозицијом а није неприметна супротстављеност фракција и у самој опозицији! Цена људи почела је нагло да пада!
Речју, поприлична неорганизованост и конгломерат интереса који прете да, надасве поштен и законит циљ војних пензионера којим се захтева поштовање уставности, законитости и једнакости свих пензионера пред законима, претворе у дилетантско надметање локалних вођа војних пензионера од кога користи нема!
На делу је, могло би се рећи, лар пур ларизам (l’art pour l’art), - уметност ради уметности, без јасног виђења како да остваримо наш циљ – да натерамо актуелну власт да поступи у складу са пресудама Уставног суда и Управног суда у вези са војним пензијама. Да је то тако показали су досадашњи протести у Нишу и Београду!
Дошли смо до дела где треба да се сложимо да за сада имамо само један проблем од општег интереса који желимо да решимо а то је да нам се дуг и пензије исплаћују у складу са Законом о ПИО Републике Србије. Други проблеми за сада нису у тежишту, и све снаге треба да усмеримо ка том циљу.
Међутим, то баш и неће ићи тако лако!
Ситуација је наметнула потпуно бесмислене поделе на разне групе, које нису спремне да се уједине у јединствен фронт борбе за своја права. Јесте да нам је основни циљ заједнички али свака група је убеђена у своје лидерство и на њему истрајава док нам руководство УВПС лукаво спрема нимало прихватљива решења за дуг Србије војним пензионерима.
Тако не можемо да радимо ако желимо организовани наступ и успех и овој борби интереса. Ми против себе имамо отуђене делове власти републике Србије и они без политичког притиска неће ни прстом мрднути да обезбеде поштовање наших права!Уколико смо спремни на тешку политичку борбу легалним средствима имаћемо успех. Уколико то не схватимо, нема успеха! Како ствари стоје, ми још увек нисмо у стању да ствари у друштву посматрамо на прави начин. Многи још увек живе у социјализму и брижљиво чувају партијске књижице надајући се дану када ће понову чути „Интернационалу“! Нажалост, друштвене збиља у Србији и свету је сасвом другачија.
Читава суштина манипулације састоји се у томе да се УВПС измакне у страну, да се војни пензионери међусобно разједине на разне групе које не могу бити равноправни партнер у разговорима са институцијама власти, да се појаве лидери о чијим способностима и мотивима се може дискутовати, али хајде да их назовемо поштеним али не и сврсисходним, речју, да истроше џебану, а онда се опет појављују на сцену УВПС-ПУПС-народни посланик Костантин Арсеновић, који штите интересе власти.
Сад бисмо требали да назначимо предлог за решење проблема. Неопходно је да имамо заједничко организацијско тело које ће да координира акције и јавну комуникацију како са институцијама власти тако и са медијима. Нека то буду лидери удружења, асоцијација, група, зовимо их како они желе да се зову, али парцијални интереси не смеју да буду доминантни! Верујемо да у месним општинским и градским одборима УВПС постоји огромна већина која не одобрава колаборационистичко понашање руководства УВПС. Није само председник УВПС проблем. Не би он могао да спречи јавне протесте чланова Удружења да нема подршку људи који су на челу одбора у бази чланства. Смешно је и расправљати о томе зашто ти људи не слушају своју савест ( сетите се дела о систему са почетка колумне) и да тамо неки војни пензионер може да нареди некоме да не тражи своја легитимна права?! Пре ће бити да ти људи имају неке интересе који се огледају у ситним привилегијама, и стварању привида о ућешћу у „власти“. Када некоме 20-30 хиљада једнократне помоћи коју добије од УВПС представља меру за оцену личних интереса, онда тешко да можемо да говоримо о високој друштвеној свести.
Срећом број оних који су мање срцем а више новчаником за политику акуелног руководства УВПС није велики.
Дакле, нико и ништа не спречава чланове УВПС да се прикључују јавним протестима и акцијама војних пензионера, без обзира ко их организује. Ми тиме не губимо свој друштвени статус. Ми јесмо војни пензионери. Ми тражимо своја права. Ко неће да тражи своја права не мора. Али нека нико не обећава никоме да би војни пензионери дали и више само их треба лепо замолити, па макар то био и народни посланик! То једноставно није тачно! Неки су се много заиграли нашим правима!
Зато треба озбиљно припремити следеће кораке. Захтеви морају имати политичку природу. Приче о томе да ми тражимо само наших 11.06% не дотичу много оне који одлучују о томе. Њих интересује само опстанак на власти и само ако им угрозимо опстанак даће нам наших 11.06%!
Морамо да радикализујемо протесте. То подразумева велике трошкове. Знате ли колико коштају изборне кампање? Тако се долази на власт. Тако се постижу циљеви. Знате ли колико кошта ТВ извештај медија са националном фреквенцијом? Знате ли колико кошта чланак у новинама? Колико кошта блокирање саобраћаја Београда на сат времена? Наши војни пензионери на друштвеним мрежама полемишу о томе колико динара је потрошено за протест у Београду! Смешно! Хоћемо резултате без поверења у људе! Морална декаденција!
Зато треба делегирати представнике у једно координационо тело, договорити се око организације протеста, укључити политичке странке које то желе – а желе многе! Говорници морају да шаљу поруке власти а не да кукају - дајте нам наше паре!? Нису нам их узели милом и неће нам их вратити милом! Неки би да постигну циљ али да се не замере својим матичним странкама! Станите мало, о чему причамо – ја сам члан ДС- не спомињимо их; ја сам члан СНС-не дирајте ми њих; ја сам члан СПС- само ми њих не дирајте! О чему се овде ради? То је најобичнија политичка перверзија која има за циљ опструкцију борбе за наше интересе и она је опаснија од деструкције руководства УВПС!
Је ли Демократска странка уништила Војску и војне пензионере? Јесте! Да ли Српска Напредна Странка и њен председник неће да исправе неправду? Неће! Да ли су ПУПС и Социјалистичка партија Србије гласали за додатно смањење пензија? Јесу! Зашто се онда дистанцирамо да то отворено кажемо и нападнемо такву политику?
Зато јер смо научили да то неко други уради уместо нас! Зато што смо научили да уместо команде напред јунаци замном слушамо команду напред јунаци па ко преживи, а ја ћу сигурно! И држаће говоре о храбрости !