ВЕСТИ

ОБРАЧУН ПРЕДСЕДНИКА ДРАГАЊЦА
СА ГЛАВНИМ УРЕДНИКОМ ЛИСТА ВОЈНИ ВЕТЕРАН
(Пише Милијан Андрић)

Главном одбору Скупштине УВПС
Б е о град
Жалба на извештај Издавачког савета од 2.04. 2009. и друге чињенице.-

Општи осврт-

He очекујем од ове жалбе ништа, јер верујем да је добар број чланова ГлОд упознат о томе шта све ради и чиме се све служи канцеларија УВПС са председником на челу.

Понајмање ми је жеља да у оваквим условима останем главни и одговорни уредник листа, али ми је искрено стало да предочим чињенице о томе како се манипулише од стране три - четири човека редакцијом и Удружењем, пре свега, неуважавањем одредаба усвојених докумената па чак и кршењем Статута УВПС.

Зачуђен сам пасивношћу, нарочито оних који су учествовали у оснивању Удружења, да посматрају како се оно урушава а да све то, такорећи, мирно посматрају. Анатемисање људи и истине зарад властитих интереса a под фирмом борбе за јединство поодавно је само фраза, a неспремност да се отворено говори о манипулацијама пар људи у ИО и председника Удружења, за кога се зна како је дошао на ту функцију, из дана у дан разара организацију која све више урања у тзв. патуљасте партије.

Пребацивање надлежности Извршном одбору на 11. седници (ако је то тачно) које му не припадају, само је прилика да се процеси распада убрзавају.

Појединци, који по своје мишљење иду у комби партије (оне су сезонска појава) наћи ће за кратко ухлебљење и свој интерес, а огромна популација пензионера биће и даље анатемисана од друштва и државе. Такви појединци и групе још неко време ће налазити своје интересе,представљаће се, наравно, као браниоци права корисника војних пензија.

Ha растакању УВПС ради и такозвани издавачки савет, нелегитиман и нелегалан, који у врло кратком времену смењује уреднике листа понајпре зато што не желе да неистинама обмањују читаоце и неколико десетина хиљада чланова, и одбијају да се баве пропагандом у корист председника и његових ментора.

Отуда је и састанак тзв.издавачког савета 1. априла 2009. био реприза претходног на којем је, такође, супротно усвојеним актима, смењен Златомир Грујић a постављен Милијан Андрић за уредника - без да ме је званично ико питао желим ли да прихватим такву дужност.
И један и други су се супростављали цензури и самовољи представника издавача и председника Удружења и чињеници да он жели да уређује лист а да нема никакву одговорност: ни пред читаоцима и члановима Удружења, ни пред Законом о јавном информисању и Кодексом новинара, као ни пред Главним одбором УВПС као издавачем.
Без обзира на то што су односиизмеђу представника издавача и уредника листа регулисани у Уређивачкој концепцији „Ветерана" и одлукама усвојеним на седницама ГлОд Скупштине УВПС, јавност рада УВПС је стално умањивана и све се више шири на ниже нивое организовања.
Важеће одредбе за председника УВПС и председника ИО не постоје, а Главни одбор, колико знам, никада није на дневном реду имао расправу о томе како се спроводе његове одлуке и закључии, да ли председник и ИО имају икакав план и програм деловања, што је просто несхватљиво за једну друштвену или струковну организаиију. Утомеје и политичка бирократија у канцеларији Удружења, између осталог, видела шансу да буде тужилац и судија.

О пзвешгају издавачког савета –

Типичан прнмер за то је и састанак тзв. издавачког савета (1.априла2009}, као продужене руке Љ. Драгаљца, који се. гле чуда, на састанку појављује „у улози госта"(ваљда још није укинуо Гл. одбор), a аутор је свих сценарија и закулсиних радњи:
- (смењивање бар5-6 људи у администраиији под изговором штедње,
- смењвање финасијских стручњака и довођењеприучених а поверљивих да воде финасије,
- смењивање секретара  удружења,два уредника листа,
- два председника извршног одбора,
- покушај довођења свог човека на чело организације у ,Новом  Саду,
- покушај- смене наших представника у органима Фонда СОВО.
- најновији притнсци на Општински одбор у Пожеги, итд, итд).

С тим у складу је, заправо,и забелешка тзв..издавачког савета, претходнипутје био извештај (а ниједан ни друго није у складуса Статутом, Уређивачком концепцијом лисга, другим одлукама и (не)постојећим) пословником о раду издавачког савета).

С друге стране, склапањем уговора са штампарјом Љубомир Драгањаи је правно укинуо интерно гласило „Војни ветерен", па самим тим и сва докумснга којима је peгулисан  рад  Редакције,укључивши и од почетка нелегално и нелегитимно формирани издапачки савет.

'Гиме је dc фacto i de jure гл. и одг. уредника довео у позицију даје по закону и пред издавачем одговоран за лист, али и да се истовремено лажно представља јер нема никакав доказ о постављењу: и да је ,редакција,, опет стављена ван закона и сасвим дивља.

У тачкн 2. незакониог уговора са штампаријом са задацима:

  - „Графичка припрема и техничко уређењс часописа": приjем чланака-текстова од дописникаи чланова Удружења ВПС; 2) Обрада прмљених чланака и њихова текстуална обрада; 3) Графички дизајн корица, обрада корица, обрада фотографија,текстуална обрада".., итд,итд.

Шта пише у Статуту УВПС, а шта у Издавачкој комцепцији „Bojног ветерана|. „Удружење војних пензионера Србије издаје своје интерно гласило „Војни ветеран Србије" (Статуг). „Редакцнја гласила прнкупља, обрађује и разврстава информације,планира теме осмишљава рублике организује сарадничку и дописничку мрежу“, и сл. (уређивачка концепција „Bojног ветерана").

Поставља се питанње: које овлаетио представпика издавача или Извршни одбор да кpши усвојена документа и да при томе прете уреднику листа кад упозорава да се одлуке ГлОд нарушавају.

Уз претњу да о томе не смемо да прнчамо, да ће само „пo вас бити rope" (мисли се ка чланове редакције), настављају самовољу.

Ha страну то што су ставови у предметном уговору крајње неписмени и одраз незнања, они имају правну тежину.

Таквим противзаконитим уговором, да би се избегло плаћање пореза и месечие надокнаде из средстава Удружења главном и одговорном уреднику и његовом заменику која ји минимална (25 хиљада динара) укинута је редакција.
Уз то, нарушена је одлука ГЛОд са Једанаесте седнице у којој пише: „да се за главног и одговорног уредмика именује МилијанАндрић; да се у складу са донетим одлукама задржи постојећа организацијска структура редакције и уређивачког колегијума, да се број плаћених лица смањи на два (уредник и заменик), а да се лнковно-графичко уређење и језичка редакција, односно примпрема за штампу решава преко предузећа којем се повери посао штампања листа".

Уз то, противно одлуци ГлОд и било какве консултације са уредником из редакције је избачен пуковник у пензији Властимир Марковић који је за минималну накнаду (пет-шест хиљада динара) значајно доприносио популарисању листа и повећању тиража.

Рачунали смо да до краја ове године повећамо тираж за 50 одсто, чиме бисмо пословали у законским оквирима, плаћали бар минималне хонораре сталним и повременим сарадницима и у блиској перспектави остваривали и одређену добит за Удружење.
Међутим, то не одговара председнику УВПС јер би у том случају имао мању могућност да се неовлашћено меша у уређивачку концепцију, да врши цензуру и притисак на уредника и да лист користи у , a не информисање, властиту промоцију и политичке сврхе.

Због csera назначеног и састанак гзв. издавачког савета личиое на привођење на рапорт главног и одговорног и својеврсно саслушање, a забелешкаје могла бити написана и без састанка.

(1)

Састанак је заказао Љубомир Драгањаи штоје ван његових овлашћења и у легалио изабраном издавачком савету а не Симовић, како стоји у забелешци.

(2)

Својим нечињењем да се по Уређивачкој кониепцији формира легитиман ИС у којем би били „истакнути чланови УВП што значи и из Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Београда...) a не чланови ГлОД. Нарушене  су концвпције.

3)

Ha састанку није било расправе, како стоји у забелешци.
Напротив, 90 одстовременапротекло је у оштромдијалогу између председавајућег уредника листа.

Симовић је говорио о значају јединства и очувања УВПС и о ранијем волонтерском  раду у чему сам се сложио са њим.

Али сам истакао да се Удружење не може сачувати неистинама и полуистинама, манипулацијама група и појединаца, при чемује у првомплану лични  и групни интерес  и приближавање политачким партијама, уз непоштовање усвојених правила Удружења.

С тим у вези, сложио сам се „ставовима како би се дефинисала права обавезе и надлежности појединих органа и појединац, а како у  Главном одбору тако и у редакцији листа.

Затим,“да се сагледа правни основ да ли чланови органа УВПС могу бити у издавачком савету, односи оснивача и издавача са органима листа и обратно, као и са штампаријом листа и обратно“

О чему је било речи на састанку и што је тачно наведено у забелешци.

Стога сам захтевао  да се моје тврднје у вези наведеног буду проверене на Главном одбору или његовој радној групи која би свс моје пропусте и“уређивачке промашаје“ анализирала и у зависности од тежине учињених брешака, сменили ме са дужности. To јв у надлежности ГлОд или оснивача.

Дакле, кије било речи о изгласавању неповерења на састанку пpe свега из разлога штo ни легалио и лигитимно формиран саввт нема то овлашћење
нема ни Извршни одбор и што се те надлежности (по концепцији не могу преносити на саветодавне и извршне органе, нити на представника издавача.

У уређивачкој концепцији листа с тим у вези пише:

„Редакција са главним и одгворним уредником на челу непосредно спроводи усвојену уређивачку политику(концепција листа). У том смислу-осим тога што је одговоран према важећим законским прописима у области јавног информисања и према етичким нормама новинарске професије- главни и одговорни уредник за свој рад одговара и оснивачу (издавачу). На захтев оснивача (издавача) дужан је да подноси периодичне извештаје о раду редакције и спровођењу концепције гласила“.

Према томе, забелишка је измишљена и теидснциозана. темпирана да се подметчњем и клеветом смени уредник и на брзину и формалпо прође кроз тобожњу расправу ГлОд.

Уз  то, тражио сам да састанак тзв. издавачког савета има третман  групе чламова Удружења која бн иницирала разрешење проблема између прeдставиикa издавача и уредника листа на ГлОд, да се састанак ИС фонски снима и да састаку присуствује један члан Редакције, али је то одбијено.

Вишв пута сам одбио захтев представника  издавача  Драгањца да поднесем оставку,“ пресавио табак и поднеси оставку“, а подношење оставке одбио сам и на састанку тзв. Издавачког савета.

(4)
Ha састанку ИС о мојим „уриђингпким промашајима" нисам ништа више сазнао него што сам знао и пре четири месеца.
Предселник удржења мије половином јануара саопштио да мој извештај са 11. седнице „Резултати и друге жеље" ништа не ваља, мада је све моје раније извештаје неумерено хвалио.

На моје питање зашто, и да ћемо то испрваити у наредном броју, одговориоје да га нисам довољно цитирао.

Нешто касније томеје додао да нисам тачно саопштио резултате гласања, наводно, „за" је било 20 а не 18 чланова ГлОд, а против 8 чланова, тако да испада да је за смену наших представника у ФСОВО  било 18 (20):8 (документ о гласању добио сам 17 дана после седнице од председника и данас га поседујем).

Такође, забелешку са састанка ИС добио сам послв 16 дана, на инсистирање, a да ми пре тога није био познат ни дневни ред за расправу па сам тек тада схватио да се ни у чему нисмо сложили.

Парадокс је тврдња да сам св сагласио са „изгласавањем неповерења" и пристао на манипулацију и смену без иједног доказа о одговорности.

(5)
Дозвољавано ми је да говорим после моје претње да ћу напустити састанак. Уместо да наставим започето, углавном о нарушавању усвојених докумената и недозвољеним радњама, уследила би Симовићева питања: да ли би ја писао о четнику; одговорио сам са да уколико бих располагао истинитим документима и био убеђен у истину, затим, да ли сам задовољан накнадом, рекао сам да јесам и да бих био спреман да радим и без накнаде само да ме пусте да обављам посао за добро свих пензионера а никако групе и појединаца.

(6)
Као „урђивачки промашаји" у забелешци су наведени текстови у децембарском  броју „Резултати и друге жеље" и текст „Музичка кутија".
О прнмедбама на први текст већ сам претходно рекао, a o другом и придодатом тексту у забелешци „Правда и неправда" ништа нису рекли.
Објашњавао сам да је „кутија" литерарно-сатирична прича и да би по њима Радоје Домановић требало да буде непријатељ, а не да му Србија ових дана подиже споменик.
Предложио сам једноумној групи на састанку да „Музичку кутију" понудим штампи или да доставим УНС (члан сам те организације 36 година), па ћемо тако одмах изаћи из медијске блокаде.

Текст Радоша Плазинића „Правда и неправда" има поруку која је позната само једном или двојици људи из канцеларије. Због чега је мр Плазинић одавно на мети, омражен - не знам. Знам да пише добро и реално презентирајући проблеме пензионера, дајући правне савете и сл.

У ствари, најчешће нису проблем текстови, чак мислим да мени супростављена страна и не зна шта је „уређивачки промашај", реч је о анатемнсању аутора који мисле својом главом.

На списку таквих је и Крсман Милошевић, гснерал у пензији, који у листу дуго пише теме из историје, сјајан историјски публициста и писац више књига.
Међутим, притисак да престанем да објављујем његове прилоге био је просто неподношљив.

Разлог сам докучио: Милошевић, напросто, не жели да буде члан ни клуба генерала (отуда су и притисци за моју смену), као што не жели да буде ни члан клуба подофнинра, и то је његово право,

Иначе, по Драгањцу, било је ту још сумњивих текстова као: „Грађани другогреда" о бескућницима из касарни јер председник м»сли да и он припада тој врсти иако нма стан и кућу, или, пак стога што одређен број цивилних пензионера има већу пензију од  генерала.

Сличне приг«ске доживљавао сам и после објављнвања сјајног записа из Њујорка госпође Вешковић. члана ГлОд, забрану оглашавања услуга адвокатске канцеларије са којом Удружење има уговор и узима провизију, a што се то чнни постоје индикативне приче у пензионерској популацији koje ћу пукушати да нстражим.

(7)

Мој највећи „уређнвачки промашај", међугим, јесте, по тврдњама канцеларије, сама моја намера да објавим текст о шестогодишњици од убиства Зорана Ђинђића као активности највиших државних представника Србије. Тоје Редакција планирала, уз агресију НАТО, да обележи у мартовском броју.
Иако сам за планирање сваког броја и његово закључивање нудио да информишем представника издавача, он то никада није прихватао.Уместо договора он више воли да све сазнаје од доушника.

После уобичајених председникових перформанаса и присмотри, у канцеларији УВПС ме је вређао (због тога бисмо се могли наћи и на суду), све у присуству својих верних сарадника Вучковића и Пејовића) и мени из виђења само познатог човека).

За Зорана Ђинђићаје рекао да је издајник који је наручио бомбардовање Србије а потом побегао у Црну Гору, што је само матрица по којој је убијен и новинар Славко Ћурувија. Пред само закључивање листа, на предпог сарадника у Редакцији, одустао сам да објавим некролог о убијеном премијеру . Председник је сматрао да је требало да пишем о Коштуници, па се тек накнадно сетио да је овај још жив.

Но, иако необјављен текст, он се нашао у рукама многих Драгањчевих људи све са намером да ме „дискредитује" као човека и уредника листа, „жутог', како ме његови обожаваоци називају.

Питања је много: ко је Драгањцу дао текст, да ли он зна да су такве радње елементарно кршење мојих новинарских, људских и грађанских права, да је реч о кривичном делу и да бисмо се могли наћи на суду; да ли зна да је цензура по закону кажњива што Драгањац редовно чини.

Визави текста о Ђинђићу, председник  у децембарском броју листа тражи од мене да се објави позивница (факсимил) која му је упућена за свечани пријем код министра Шутановца.

Помислио сам да се шали јер то нико у новинма не објављује нити би објавио, осим као историјски докуменат, рецимо позивницу на неки пријем за Пашића, Николу Теслу и сл.
Међутим, замерио ми је и питао зашто то нисам урадио. (Погледајте у Уређивачкој концепцији о сарадњи УВПС са државном управом, a y Забелешки ИС се тражи "ревидирање односа са државним органима".

С друге стране, Драгањац дозвољава себи право да у име Главног одбора потписује саопштење политичке партије и када сви медији то одбијају да објаве (што сам му унапред рекао, јер је саопштење без новости и политички интонирано).
Наређује да то објави „Ветеран". Реч је о партији у којој је, наводно, и Милован Вуликић са којим је наш председник имао судски спор (колико је платио браниоца и из чијих пара не знам), али размишљам како бих морао да се извиним Вуликићу због могућег огрешења прему њему у својим текстовима.

Потом се питамо зашто смо у медијској блокади, зашто је углед војних пензионера на нули, а свему томе, опет, нису допринели заставници и мајори већ се тачно зна ко јесте и каквим поступцима.

Ho, пример како канцеларија нема обзира према усвојеним регулама Гл ОД показује и период после 12. седнице.
Уместо да поступе по забелешци за коју су гласали, иако је далеко од истине и правно непостојећа, и да поштују важеће одредбе, они наново све то чине по своме: расписују интерни конкурс за гл. Уредника (јавља им се један човек), досадашњи заменик уредника због ниске надокнаде подноси оставку па се после седам дана, каже, на молбу канцеларије враћа за ВД гл. уредника до разрешења досадашњег и избора новог, а досадашњи уредник већ два пута смењен - на састанку тзв. издавачког савета и други пут на заседању Извршног одбора. Трећи пут ћу бити разрешен на састаку Главног одбора што је једино по усвојеним регулама.
Из редакције избацују и коректора, тако да се свим тим радњама потенцира самовоља председника и његових људи.

Оптуживати све друге за кршење пензионерскких права са државом на челу , a y томе не видети себе крајње је лицемерно и неморално.

Друге чињенице и примери -
1)
Понуде за штампање листа су под велом тајни, приказивање трошкова редакције и штампања гласила, најблаже речено, проблематично, незаконитост у финасијском пословању евидентна (не само у односу на редакцију), противзаконита цензура се наставља (прочитајте извештај са 12. седнице пунстатистичких обмана, пример - порез на трошкове путовања 44 одсто, a колико износе трошкови путовања не зна се.

Зна се, међугим, да председник за путовање једном удаљенијем општинском одбору у Србији (за један дан) прими 17000 динара.

О томе се се навелико прича, чак и пензионери које сам често виђао у канцеларији Удружења сматрају да „таквом трошењу треба стати на пут". -

2)
За пет месеци, колико сам био на месту уредника, телефонирало ми је бар 50 људи распитујући за сарадњу, да ли да пишу тужбе за заостали дуг, зашто је каснио децембарски број листа (штампање завршено 9.01. a y Шабац издање стигло 27. јануара.
Ко је за то крив?
Да ли један новинар који је написао више од трећине листа у новогодишњим празницима, или дистрибутер (ИО) који 15 данаслави новогодишње празнике.

У Редакцију је стигло и више писама са различитим примедбама и захтевима.
У једном од писама са Новог Београда захтева се да овдашњи ОпОд објави листу лица који примају надокнаду, да се каже шта је са новцем који је општински одбор прикупљао (200-300 динара no члану) зa некакве акције, y штa je утрошен новац за куповину канцеларије, те да му није дозвољено да о свим тим питањима говори на седници.

Када сам о садржају тог писма, у присуству члана ИО, упознао председника УВПС, он је за аутора тог писма одмах успоставио дијаднозу: „будала".

Иначе, више људи из највећег ОпО сматра да организација не припада УВПС већ партији ПУПС и да се то званнчно говори на званичним скуповима.

Наравно, не могу да тврдим да ли су писма и бројне усмене тврдње људи тачне, али знам да Редакцију листа и сарадњу у њему већ дуго времена бојкотује Општипски одбор Н. Београд. -

3)
Председник од доласка на чело Удружења урушава и игнорише редакиију. Изузимајући потпредседника Удружења који уважава саговорника и кад имамо сасвим супротне ставове о појединим проблемима („не пада ми на памет да вршим цензуру листа", рекао ми је уочи нове године), председник ИО и његов заменик мисле увек као председник УВПС, а он опет мисли својим чином и захтева да га у листу потписујемо са генерал-потпуковник у пензији, што нисам прихватио.

Уредника листа ( Грујића и Андрића) доживљава као противнике и држи под присмотром, а његови најближи сарадници нису спремни ни да вас поздраве ако шефа „попреко погледате).

Од Грујића је имао и страх да ће му преузети председннчко место.
С тим у складу је и следеће:
- чланови редакције су редовно изостављани из усклађивања надокнада (раније то није био случај),
- на име потрошног материјала нисмо добијали (скоро ће три године) ни оловку, - престао је да плаћа за чланове Редакције новинарску чланарину),
- а када нам је у фебруару купљен фото-апарат (ваљда16 хиљада динара) лице из администрацијеје доживело такве грдље као даје државу издало.

- Иначе, однос према запосленима је капларски, а бар десет пензионера (странке) ми се жалило на поступање појединаца.
Уосталом, и сам сам видео та уплашена лица на вратима канцеларије.

- Никада нас нико није питао за приватне трошкове телефона, Интернета (чак су нас, сумњам да није no налогу канцеларије, избацили из сале у Дому где смо се 2-3 пута месечно окупљали ради планирања и закључивања листа), наводно по наређењу заменика начелника Дома.

-4)

Сумњам у тачност извештаја о финасијском пословању листа.
За исту годину (2008) на 11. и 12. седници ГлОд прихваћена су два различита податка („Војни ветеран" је приходовао 1.143.000 динара, расход је 1.375.000 динара (извештај о раду листа у 2008. години).
У извештају са 12. седнице (у листу наводе се само приходи од претплате 929.575,88 динара), а изостављају приходи од реклама који уз мало више ангажовања и без игнорисања листа од стране канцеларије могу да покрију 60 одсто трошкова штампања (тренутно износе 76.000 динара.
Међутим, ту област канцеларија не жели да регулише службеним актом упркос мом инсистирању. Примера ради: задња страна колорна наплаћује се 25 хиљада, унутрашња колорна 20, a на црно-белим странама дужни цантиметар огласа на три стубца кошта 600 динара, итд, итд.

И поред калкулација, лист је најјефтиније гласило које излази у овој земљи и могао би да се самофинансира само да је то y интересу председника.

Какав однос влада према гласилу можда најбоље илуструје чињеница да смо остали без дописника, јер ИО већ 4-5 месеци не шаље дописницима примерак листа што је законска обавеза за све који објаве прилог у новинама, a неки дописници захтевају и исплате хонорара (такође законска обавеза), што могу остварити све до фебруара ове године када смо у листу објавили да не можемо да исплаћујемо хонораре.

На супрот ауторским примерцима, канцеларија некоме да 100 примерака листа, па ме председнк провоцира ко ће то да плати.

Или: објављујемо некакве огласе, дају их у последњи час, а да гл. уредника нико и не пита, што је такође недопустиво пo закону о информисању.
Једноставно, комуницирају са техничким уредником за кога сам случајно открио да има већу надокнаду од гл. уредника и заменика уредника и приде апанажу од штампарије због тако склопљеног уговора.

Али тај, вероватно, има и посебне задатке као што је благовремено достављање шефу прилога које главни уредник само намерава да објави.

Дакле, у нашим редовима су још врло актуелни Чворовићи, а требало би даје увелико дан и да се скину завесе са прозора.

-5)

Заклињање у штедњу и оптуживање редакције за превелико трошење је фарса с циљем да се лист угаси.

Ти тонови долазе из ОпОд Н. Београд, a нико се не пита постоји ли баш тамо сукоб интереса.
Информисање које се проводи по три канала
- службеним актима,
- окошталим и пропагандним предавањима
- и путем листа којем се гуши свака инииијатима
је само врћење у круг, и скупо.

За постојање „Ветерана" тврдим да не зна више од 60 одсто чланова Удружења.
Па, где смо ми то, ко је за то крив ако не канцеларија која спутава сваку иницијативу да се информисање унапреди и да служи најширем чланству.

Писање писама државним органима, а не улажење у суштину пензионерских проблема, само је привид да се нешто ради у шта ни они што то практикују не верују.

Свака иницијатива уредника, који има третман командира противпожарног вода наспрам великих команданата, гуши се, а када се ипак нешта позитивно нађе у листу и буде подржано од читалаца (као у предзадљем броју о заштити старијих и непокретних) канцеларија то припише свби у заслугу, стави у извештај за ГлОд од кога би да створи гласачку машину.

Стим у вези је и стара замисао да се покрене иницијатива у име Удружења о адапгацији неких објеката у ВМЦ Карабурма ради успостављања старачког дома за војне пинзионере, што је канцеларија априори одбила.

И ретки договори са председником и његовим фановима се не поштују,
Пример је трајна овера књижица.
Да бих написао уводник (коментар) пет дана сам морао да чекам одобрење МО за разговор са надлежним у Команди округа, и само што сам сео да разговарам добио сам позив од председника да хитно дођем у канцеларију - да би ми саопштио да о томе ништа не пишем, не важи. Како то назвати - одредите сами.

6)

О односима гл. уредник - представник издавача (издавач), такође регулисаним у Уређивачкој концепцији, пише. („Међусобно уважаваље, поштовање преузетих права и обавеза, узајамно поверење и остваривање својих надлежности у договореним оквирима"(Из УК).

Уместо тога константо малтретирање, бојкот, оговарање и онемогућавање да лист изађе на време, по мом уверењу, све то је нарочито ескалирало по објављивању текста са 11. седнице "Резултати и друге жеље .
Шта сам могао: да слажем, да прећутим истину... Е, то није могло, нити ће икада моћи у мом новинарском раду.

Или: од половине јануара усмено сам тражио од ИО, а од 9. марта ов. год, писаним захтевом (бр.11-2) да ми се дају следећа документа:
Уређивачка концепција, одпука о избору чланова ИС са списком, извештај ИС којије усвојен на 11. свдници, Статут УВПС и да ми се редовно достављају месечни планови активности. Осим УК (која ми је уручена 1.априла) ниједан други докуменат нисам добио. Зашто?

Најзад, дуго сам се надао да ће се међусобни односи упристојити сходно нашим годинама и веровао у заједнички циљ у УВПС, те сам стога избегавао оштре расправе, па опраштао и исмејавања с друге сгране (кад сам тражио да за Редакцију купе правопис српскогјезика, мисле да и језик знају ), али сам се сваким даном уверавао у супротно.

И ова моја жалба је само исечак, фактографија са што је било могуће мање личног и без коментара и, ипак, писана бираним речима

.
Београд,
20..05. 2009.
Милијан Андрић