Прича о Ивану Васојевићу, хероју са Кошара који је повео
12 српских војника на 300 ОВК терориста
Један од сведока пакла Кошара, Горан Јевтовић, описао је јунаке који су тамо дали животе за част, слободу и отаџбину. Ми преносимо, да се не заборави.
Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама).
Наредио сам му да се повуче 100-тинак метара уназад и заузме растреситији распоред. Извршио је наређење. Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење.
Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је да је разумео.
Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш! У првом тренутку помислио сам да се шали и да покушава да завара непријатељске снаге и посебно стручњаке који су слушали нашу радио везу.
Међутим, убрзо смо схватили да је случајно заглавио микротелефонску комбинацију у опртачу чиме је несвесно омогућио да сви који су имали радио уређаје, а то је стотине учесника а уз њих и око њих још 5-10 бораца, слушају уживо противнапад 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.
Чуло се „Урааа“ као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка! Битка која је неколико минута ишла уживо и у којој је њих 13 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи! Након 15-так минута је уследило затишје.
Затим потпуна тишина.
Нико не позива никог. Дуго траје. Ако га позовем, да ли ће се јавити?… Процена је била да су изгинули сви до једног.
И, јавља се Васојевић, рапортира (по сећању износим) „…сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе… нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу…“
Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50 км! Паљба из свих оруђа и оружја! Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима. А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се…од униформи ОВК.
Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.
Херој! Слава ти и хвала Иване!
*Пренето из "БИЛТЕН"-а - гласило Удружења пензионисаних подофицира
Србије (УППС)
Да се не заборави !